Uzimanje antibiotika zavisi o tome o kojem se antibiotiku tačno radi. Dobili ste od lekara recept za antibiotik, ali pre upotrebe zanimaju vas saveti za uzimanje antibiotika? Na pravom ste mestu. Za početak, objasnićemo šta su to antibiotici. Antibiotici su lekovi koji se primenjuju u lečenju bakterijskih infekcija. Koriste se kako bi se borili protiv bakterija koje uzrokuju upale uha, streptokoknu upalu grla, urinarne infekcije ili bakterijsku upalu pluća. Važno je razlikovati bakterijsku upalu od virusne jer antibiotici ne deluju na običnu prehladu i ostale bolesti koje uzrokuju virusi.
Tehnički se izraz „antibiotik“ odnosi na supstance koje stvaraju živi mikroorganizmi iz prirode, prvenstveno bakterije i plesni, a koji su štetni za druge mikroorganizme. Sintetske antibiotike proizvedene u laboratoriju stoga je ispravnije nazivati antibakterijskim ili antimikrobnim lekovima.
Možete li zamisliti život u vreme kad nije bilo leka protiv bakterija? Ne tako davno, upala grla uzrokovana streptokokom mogla je završiti smću.
Otkriće prvog antibiotika penicilina možemo zahvaliti Alexanderu Flemingu. Škotski biolog došao je do otkrića delimično zahvaljujući svojoj neurednosti. Naime, uspeo je namrviti hleb nad hranjivim podlogama na kojima je uzgajao bakterije. Nakon nekog vremena u zdjelicama je uočio plesan i čist krug bez bakterija u okolini plesni.
Antibakterijski učinak pripisao je plesni Penicillium notatum te tvar 1929. godine nazvao penicilinom. No, Fleming nije uspeo izolovati samu supstancu, već su to učinili znanstvenici Ernst Chain i Howard Florey 12 godina posle.
Od tada se penicilin upotrebljava u lečenju bakterijskih infekcija, a za ovo epohalno otkriće trojica naučnika dobila su Nobelovu nagradu. Do danas je farmaceutska industrija razvila brojne nove antibiotike te se može reći da su to jedni od najpropisivanijih lekova.
bakterije
Bolesnik koji zbog grlobolje ili infekcije disajnih puteva dolazi lekaru ne mora imati bakterijsku upalu. Upala može biti uzrokovana virusima, što je u praksi puno češće, i u tom slučaju primena antibiotika nije opravdana. Kod virusnih upala važno je simptomatsko lečenje, što znači snižavati temperaturu, piti puno tečnosti, kapati nos, odmarati se i ojačati imunitet kako bi se organizam što pre svojim vlastitim snagama obranio od infekcije. Isključivo kada lekar zaključi da je uzrok bolesti patogena bakterija, opravdano je lečenje antibioticima.
Antibiotici ili ubijaju bakterije ili sprečavaju razmnožavanje bakterija dok imunološki sistem ne obavi svoju zadaću.
Kako to rade:
Neki antibiotici deluju na široki spektar bakterija, dok neki deluju ciljano na određenu vrstu. Po pravilu lekar propisuje one širokog spektra na temelju kliničke slike i iskustva. U težim, bolničkim slučajevima rade se antibiogrami koji daju podatak o kojoj se tačno bakteriji radi i na koji je antibiotik osetljiva.
U slučaju da prema antibiogramu deluje više vrsta antibiotika, uvek se bira onaj koji je najduže u upotrebi i na kojeg pacijent nije alergičan, dok se noviji, složeniji antibiotici čuvaju kao druga linija obrane za slučaj razvoja rezistentnih sojeva.
Antibiotici se mogu uzimati na više načina:
Kad je lekar propisao antibiotik, potrebno je lek uzimati u propisanoj dozi, u tačnim vremenskim intervalima i, što je posebno važno, sprovesti terapiju do kraja.
Kod uzimanja antibiotika svima je zajedničko jedno – valja ih uzimati uvek u isto vrijeme. Zavisno od vrste antibiotika zavisi u kojim vremenskim intervalima ćete ih uzimati. Antibiotici se obično uzimaju svakih 8, 12 ili 24 sata, a važno je to učiniti u tačno vreme kako bi njihova iskoristivost i učinkovitost bila maksimalna.
Pre nego što počnete piti antibiotike, budite sigurni da to činite na pravilan način. Verovatno će vas lekar i farmaceut upozoriti o tome u kojim vremenskim razmacima ih trebate piti.
U slučaju propuštene doze, ne uzimajte duplu dozu, već jednostavno nastavite sa terapijom po planu.
O tome možete li uzimati antibiotik uz obroke zavisi o kojem se antibiotiku radi. Uzimanje hrane istovremeno sa antibioticima ponekad može smanjiti njihovo delovanje, dok u drugim slučajevima može povećati delovanje.
Ako ne dobijete informaciju od lekara ili farmaceuta o tome uzimaju li se određeni antibiotici uz hranu, uvek pitajte ili čitajte uputstvo. Neki antibiotici uzimaju se pre jela, neki u vreme obroka, a neki nakon jela.
Trajanje terapije je najčešće ograničeno na 7-14 dana, te iako mnogi pacijenti osete poboljšanje nakon 2-3 dana, terapija se ne sme prekidati kako bi antibiotik bio u celostu efikasan.
Brzo delovanje antibiotika osetno je zbog smanjenja broja patogenih bakterija što daje priliku imunološkom sistemu da se izbori. Iz tog razloga važno je popiti terapiju do kraja da se unište sve loše bakterije i imunološki sistem smiri.
Nikada ne prestajte piti antibiotike pre kraja propisane terapije iako vam se čini da vam je bolje. Naime, u tom slučaju postoji mogućnost da vrlo mala količina bakterija preživi i razvije otpornost na lek.
Svaki lek osim korisnog efekta može imati nuspojave, pa tako i antibiotik. Očekivane nuspojave navedene su u uputstvu svakog leka koji treba pročitati pre upotrebe.
Najčešće nuspojave uzimanja antibiotika su:
Ređe nuspojave su:
U slučaju alergijske reakcije lek se više ne sme uzimati, a tu informaciju treba naglasiti svakom zdravstvenom radniku (lekaru, stomatologu, farmaceutu) svaki put pre dobijanja antibiotika za lečenje nove bolesti.
Svaki antibiotik ima različito vreme zadržavanja u krvi, no uobičajeni antibiotici ostaju u krvi oko 24 sata nakon uzimanja poslednje doze.
Penicilin, naprimer, ostaje u organizmu svega 8 sati nakon uzimanja poslednje doze.
Zato je vrlo bitno držati se propisanog doziranja.
Vreme ostanka antibiotika u organizmu takođe zavisi od pojedinca, odnosno njegove starosti, masi i metabolizmu.
Valja imati na umu da osim patogenih bakterija, zbog kojih se lek primjenjuje u našem telu, imamo i nepatogene, takozvane dobre bakterije koje čine crevnu mikrobiotu.
Crevna mikrobiota ima niz pozitivnih efekata na opšte zdravlje čoveka kao što je podsticaj imunološkom sistemu, zaštita od patogenih bakterija, sinteza vitamina B grupe i proteolitičkih enzima i poboljšanje apsorpcije hranjivih supstanci.
Antibiotik koji uzimamo da bismo uništili patogene bakterije nažalost uništava i dobre* bakterije što može za posedicu imati poremećaj probave i vrlo često dijareju.
Kako biste izbegli moguće nuspojave kod uzimanja antibiotika, uvek je dobro pri uzimanju antibiotika nadoknaditi dobre* bakterije u obliku fermentisanih mlečnih proizvoda, kiselog kupusa, tempeha ili, još bolje, koncentriranijih izvora dobrih* bakterija u obliku kapsula, tableta i sl. u ciljanim sojevima i dozama.
Važno: Dobre* bakterije ne uzimaju se u isto vreme kada i lek antibiotika. Važno ih je uzimati sat vremena pre uzimanja antibiotika ili oko tri sata nakon uzimanja leka kako antibiotik ne bi na njih djelovao dok se još nalazi u digestivnom sistemu.
Uvek budite sigurni da ste uzeli primerene sojeve dobrih* bakterija za upotrebu kod antibiotika i one u optimalnoj dozi. Birajte zaštićenu kombinaciju laktobacila i bifidobakterija, naučno potvrđenog delovanja, u visokim dozama od 20 milijardi aktivnih bakterija. Dodatak inulina dobrim* bakterijama osigurava neophodnu hranu za još bolji učinak.
U vreme uzimanja antibiotika bilo bi dobro izbegavati određene namirnice kako bi lečenje antibiotikom bilo efikasnije. Preporučuje se izbegavati šumeće tablete magnezijuma, kalcijuma i mleka. Na učinkovitost antibiotika može uticati i uzimanje alkohola, a sve zavisi i od toga o kojem je antibiotiku reč. Stoga pre upotrebe antibiotika savet potražite od lekara ili farmaceuta.
Iako je upozorenje kako se pri uzimanju antibiotika ne sme konzumirati alkohol, zapravo je mala verovatnoća da će umerena konzumacija alkoholnih pića uzrokovati probleme tokom terapije većine antibiotika.
Alkohol ne smanjuje delovanje antibiotika, ali može dovesti do izraženijih nuspojava poput mučnine, povraćanja, bola u stomaku i oštećenja jetre. Takođe, može smanjiti sposobnost samog organizma da se oporavi od infekcije.
Svakako je dobro suzdržati se od alkohola kad god se osećate loše, pa tako i kroz 7 do 14 dana za vreme lečenja antibioticima.
Preporuka je da se mlečni proizvodi poput mleka, maslaca, jogurta i sireva ne konzumiraju najmanje tri sata nakon uzimanja određenih antibiotika kako ne bi uticali na njihovu efekasnost.
Takođr, valja pripaziti i na uzimanje sokova i suplemenata koji sadrže kalcijum iz istog razloga.
Racionalno i pravilno uzimanje antibiotika posebno je važno kako se ne bi razvila rezistencija na lek. Naime, ako doza nije dovoljna ili se lek ne primenjuje dovoljno dugo, bakterije preživljavaju i postanu otporne na antibiotik.
Takvi otporni sojevi šire se dalje u okolinu na druge ljude i ako ni oni ne primenjuju ispravno lek, vrlo brzo možemo ostati bez delotvornog antibiotika i u konačnici se vratiti na priču sa početka ovog članka i mogućnosti da jedna “obična” streptokokna angina završi smrću.
Za pravilno i racionalno uzimanje antibiotika potrebno je dobro funkcionisanje zdravstvenog sistema – dostupnost dijagnostike, stručnost lekara i edukacija bolesnika o ispravnom korištenju lekova.
Antibiotici su izuzetno vredno i moćno oružje u borbi protiv bakterija i jako je važno sačuvati njihovu delotvornost za generacije koje dolaze.
Uz antibiotike se svakako preporučuje uzimanje dobrih* bakterija u obliku dodatka ishrani i kako bi se nadoknadile potencijalno izgubljene dobre* bakterije koje su prirodno prisutne u digestivnom sistemu.
*nepatogene bakterije prirodno prisutne u digestivnom sistemu
Foto: Shutterstock