Pre stotinu godina, poljsko-američki zdravstveni radnik pokušao je izolovati prvi vitamin (B1) iz pirinčanih mekinja. Casimir (izvornog imena Kazimierz) Funk svoje je otkriće nazvao „vitamin“ verujući da je to amin, spoj azota koji je vitalan za život. S vremenom se pokazalo da nisu svi vitamini amini, sve više se otkrivalo činjenica i o važnosti minerala, a danas pouzdano znamo da su i vitamini i minerali zaista od vitalnog značaja za pravilno funkcioniranje našeg tela.
Njihova uloga posebno dolazi do izražaja kada je reč o deci koja su u fazi intenzivnog rasta i razvoja. Vitamini i minerali pomažu da rastemo, da pravilno vidimo, da formiramo kosti, mišiće, kožu i organe, a saveznici su i dobrog imuniteta. Nedostatak određenih vitamina i minerala može dovesti do zdravstvenih problema.
Najbolji način da osigurate da vaše dete dobije dovoljno vitamina i minerala za zdrav rast i razvoj jeste da mu pružite široku paletu sveže hrane iz pet grupa namirnica, uključujući hleb i žitarice od celog zrna, povrće, voće, meso, ribu, živinu, jaja, orašaste plodove i mahunarke i mlečne proizvode kao što su mleko, sir i jogurt.
No to nije uvek moguće ostvariti i tada treba razmisliti i o dodacima ishrani, o čemu vas može savetovati pedijatar ili lekar. Na primer, zbog učestalog nedostatka vitamina D kod odojčati i male dece, u Hrvatskoj se savetuje primena 400 IJ (10 µg) dnevno vitamina D za svu odojčad tokom prve godine života. U nekim drugim zemljama, poput Velike Britanije, uz vitamin D savetuje se i svakodnevna nadoknada vitamina A i vitamina C od odojčadi (od šest meseci) do četvrte godine.
Ovom ćemo vas prilikom upoznati sa osnovnim vitaminima i mineralima potrebnima za pravilan rast i razvoj dece i za održavanje dobrog zdravlja mališana.
Vrlo je važan za odojčad i malu decu. Potreban je za zdrav imunološki sistem i dobar vid i za održavanje zdrave kože. Procene govore da 140 do 250 miliona dece u svetu mlađe od pet godina su sa deficitom vitamina A.
Dobri izvori vitamina A uključuju:
Preporučeni dnevni unos za odojčad i malu decu iznosi 400 µg (mikrograma), a za decu stariju od 3 godine i odrasle 800 µg dnevno.
Grupu vitamina B, odnosno vitamine B kompleksa čini ukupno osam vitamina: B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin), B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B9 (folna kiselina), B12 (cijanokobalamin) i biotin (poznat i kao vitamin H). Ubrajaju se u esencijalne nutrijente koji učestvuju u nizu procesa u organizmu. Svaki od njih važan je na određenom području, ali se posebno ističe njihova uloga u pravilnom funkcioniranju metabolizma i u radu živčanog sistema.
Posebno je poznata uloga vitamina B9, poznatijeg po nazivu folna kiselina, koji igra značajnu ulogu u sintezi DNK i u rastu i diobi ćelija. Stoga se dodaci ishrani koji sadrže ovaj vitamin u dozi od 200 do 400 µg posebno preporučuju trudnicama i dojiljama. Dodatak vitamina B kompleksa u dečijoj dobi preporučljiva je kod dece koja su izbirljiva po pitanju ishrane.
Izvori vitamina B u ishrani su:
Preporučene dnevne doze vitamina B kompleksa razlikuju se zavisno od vitamina, a njihov procenat istaknut je na ambalaži svakog dodatka ishrani pa na taj način možete jednostavno pratiti dnevnu količinu unešenu ovim putem. Takođe, uvek možete potražiti savet lekara ili farmaceuta.
Vitamin C najčešće se spominje u hladnijoj sezoni s obzirom na njegovu ulogu u funkciji imunološkog sistema. No, vitamin C takođe povećava apsorpciju gvožđa, učestvuje u stvaranju energije u organizmu, smanjuje umor i iscrpljenost, pa je važan za svakodnevno funkcinisanje i energiju.
Namirnice bogate vitaminom C su:
Preporučene doze vitamina C za decu kreću se od 25 do 80 mg, zavisno od godina.
Vitaminu D često daju nadimak „sunčani vitamin“ i njegova važna uloga spominje se u rastu i razvoju dečijih kostiju. No osim delovanja na kosti, vitamin D ima važnu ulogu i u funkciji imunološkog sistema dece. Glavna uloga vitamina D u organizmu stvara se pod uticajem sunčevih zraka, dok se, prema procenama, tek 20% dnevnih potreba za ovim vitaminom unosi hranom.
Vitamin D prisutan je u namirnicama koje nisu posebno primamljive deci:
Preporučeni dnevni unos vitamina D je:
Međutim, kad je reč o dnevnom unosu vitamina D u dečijoj dobi, preporučljivo je savetovanje sa pedijatrom koji ima najbolji uvid u zdravstveno stanje i individualne potrebe deteta.
Vitamin E je važan vitamin koji deluje kao snažan antioksidans i pomaže u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima. Srećom, nedostatak vitamina E je redak kod dece. No rizik razvoja deficita ovog vitamina postoji kod nekih mališana, kao što su oni rođeni pre vremena ili oni koji ne mogu apsorbirati vitamine rastvorljive u mastima.
Najpoznatiji prirodni izvori vitamina E su:
Preporučena dnevna doza vitamina E iznosi 12 mg.
Jod je neophodan nutrijent za ljude. Važan je za rast, razvoj i dobro zdravlje, ali nam je potrebna samo mala količina. Važan je u razvoju mozga fetusa, kao i u pravilnom radu metabolizma.
Naša štitna zlezda treba jod za proizvodnju hormona koji kontrolišu metabolizam, rast i razvoj. Ako deca i odrasli ishranom ne unose dovoljno joda, mogu razviti nedostatak joda, što negativno utiče na rad štitne žlezde, pa tako i na niz procesa u telu u kojima štitna žlezda igra važnu ulogu. So koja se nalazi na našem tržištu je jodirana, stoga četvrtina čajne kašičice soli zadovoljava oko 50% dnevne potrebe odraslog čoveka za ovim mineralom.
Osim u soli, jod je najviše zastupljen u:
Preporučene dnevne doze joda za decu kreću se od 70 µg (za odojčad i malu decu) do 150 µg (deca starija od 3 godine).
Gvožđe je važna komponenta hemoglobina, dela crvenih krvnih stanica koje prenose kiseonik iz pluća u telo. Upravo gvožđe vezuje kiseonik u krvi, pa kiseonik dolazi tamo gdje je potreban.
Bez dovoljno kiseonika telo ne može proizvoditi hemoglobin i stvara manje crvenih krvnih ćelija zbog čega snadbevanje tkiva i organa kiseonikom neće biti zadovoljavajuća.
Najbolji prirodni izvori gvožđa su:
Preporučeni dnevni unos gvožđda kod dece razlikuje se zavisno od dobi, a kreće se od 6 do 14 mg.
Osim što je reč o mineralu koji je neophodan za pravilan rast i razvoj deteta, najpoznatiji je po tome što daje čvrstoću kostima i zubima, kalcijum učestvuje u nizu procesa u organizmu. Važan je u procesu stvaranja energije, radu živčanog sistemaa, mišića, cikulatornog sistema i za normalnu funkciju probavnih enzima.
Najpoznatiji prirodni izvori kalcijuma su:
Preporučeni dnevni unos kalcijuma za odojčad i malu decu iznosi 400 mg, a za decu stariju od 3 godine i odrasle 800 mg kalcijuma dnevno.
